Exodus 1

1Ovo su imena sinova Izrailjevijeh koji dođoše u Misir, dođoše s Jakovom, svaki sa svojom porodicom: 2Ruvim, Simeun, Levije i Juda, 3Isahar, Zavulon i Venijamin, 4Dan i Neftalim, Gad i Asir. 5A svega bijaše ih od bedara Jakovljevijeh sedamdeset duša s Josifom, koji bješe u Misiru.

6A Josif umrije i sva braća njegova i sav onaj naraštaj. 7I sinovi Izrailjevi narodiše se i umnožiše se, i napredovaše i osiliše veoma, da ih se zemlja napuni.

8Tada nasta nov car u Misiru, koji ne znadijaše za Josifa; 9I reče narodu svojemu: gle, narod sinova Izrailjevijeh veći je i silniji od nas. 10Nego hajde mudro da postupamo s njima, da se ne množe, i kad nastane rat da ne pristanu s neprijateljima našim i ne udare na nas i ne otidu iz zemlje.

11I postaviše nad njima nastojnike da ih muče teškim poslovima; i građaše narod Izrailjev Faraonu gradove Pitom i Ramesu. 12Ali što ga više mučahu to se više množaše i napredovaše, da se grožahu od sinova Izrailjevijeh.

13I žestoko nagonjahu Misirci sinove Izrailjeve na poslove, 14I zagrčivahu im život teškim poslovima, blatom i opekama i svakim radom u polju, i svakim drugim poslom, na koji ih žestoko nagonjahu.

15I još zapovjedi car Misirski babicama Jevrejskim, od kojih jednoj bješe ime Sefora a drugoj Fuva, 16I reče: kad babičite Jevrejke, i u porođaju vidite da je muško, ubijte ga, a kad bude žensko, nek ostane živo. 17Ali se babice bojahu Boga, i ne činjahu kako im reče car Misirski, nego ostavljahu djecu u životu.

18A car Misirski dozva babice, i reče im: zašto to činite, te ostavljate u životu mušku djecu? 19A babice rekoše Faraonu: Jevrejke nisu kao žene Misirke; jače su; dok im dođe babica, one već rode.

20I Bog učini dobro babicama; i narod se umnoži i osili veoma; 21I što se babice bojahu Boga, načini im kuće. Tada zapovjedi Faraon svemu narodu svojemu govoreći: svakoga sina koji se rodi bacite u vodu, a kćeri sve ostavljajte u životu.

22